Mi (i) migranti

Svakog čoveka posmatraj istim očima.

avganistanska izreka

 

Sredinom 2013. godine, zajedno sa saradnicima, počeli smo da posećujemo centre za smeštaj tražilaca azila. Išli smo da se družimo i razgovaramo sa ljudima iz zemalja Bliskog istoka i Afrike. Imali smo nameru da osmislimo drugačije forme istraživanja, koje bi uvele nove sadržaje u njihovu svakodnevicu. Hteli smo da, kroz saradnju sa migrantima, njihovo iskustvo približimo i pojasnimo našim građanima, naročito onima iz zajednica gde su migranti smešteni.

U tom trenutku, broj migranata u Srbiji je bio daleko manji nego danas, a problem nije bio vidljiv i o njemu se nije mnogo govorilo u javnosti. Postojala je debata u društvu o tome ko zaslužuje našu pomoć i da li neko koristi „našu dobru volju“. Hteli smo da promenimo tada nastajući stav u domaćoj javnosti o migrantima kao „statistici“ koja nas košta, a time i ugrožava.

Nismo želeli da migrante posmatramo kao žrtve, već kao hrabre ljude koji su preuzeli veliki rizik i odlučili da pobegnu od rata i bede. Zanimalo nas je kakvo je njihovo prethodno životno iskustvo, kako je izgledao njihov put, ali i kakve sada imaju želje, nade, strepnje, probleme i planove.

Upoznavali smo se uz kafu i ratluk, hranu i ples. Organizovali smo bazare, pa je i podela humanitarne pomoći zadobila izgled prazničnog vašara, na kome su ljudi uz dobro raspoloženje birali sebi svakodnevne sitnice potrebne za život.

Naši saradnici iz umetničkog kolektiva „Škart“ – Đorđe Balmazović i Dragan Protić vodili su razgovore sa migrantima o njihovom neobičnom putu i njihove priče skicirali u vidu mapa puta. Pitali su ih zašto su krenuli na takav put. Kakve su nevolje imali? Kako su prelazili granice? Koliko su plaćali i kome? Kakva su bila iskustva sa policijom i građanima?

Saradnice „Grupe 484“, Snežanu Skoko i Ivanu Bogićević Leko zanimalo je kakva su razmišljanja ovih ljudi, kakve su im nade, želje, snovi, kakav život žele, a šta im u sadašnjem životu nedostaje. Razgovarale su o običajima, o tome koliko smo slični, a kako se razlikujemo. Zajedno su poredili recepte, izreke i poslovice, načine zabave, doterivanja, šivenja. Želja za normalnim životom: mirom, sigurnošću, dostojanstvom, za svakodnevinim, naizgled beznačajnim sitnicama, bila je prisutna kod svih. Ove priče pretočene su u dokumentarno-izložbene radove.

Nastali radovi postali su deo izložbe o životu i putu tražilaca azila i migranata „Granica je zatvorena“, koju smo organizovali u saradnji sa Muzejem afričke umetnosti.

Izložba se sastoji od ilustrovanih migrantskih mapa (Škart) koje predstavljaju život „u tranzitu“, prekrivača i jastučnica sa porukama ljubavi i mislima o najbližima (Snežana Skoko i Ivana Bogićević Leko), interaktivne aplikacije „Virtuelne ograde“ koja igrača stavlja u poziciju migranta kome je ukraden telefon i ne može da pristupi svom fejsbuk nalogu i i-mejlu (Luka Knežević Strika). Osim toga, tu su i nalepnice sa narodnim izrekama iz zemalja odakle dolaze migranti, do kojih smo došli kroz razgovor sa tražiocima azila, kao i bedževi sa željama i nadama o boljem životu; autentični audio zapisi intervjua sa ljudima iz azilantskih centara; kao igra „Granica je zatvorena“, koju su osmislili migranti, po kojoj je izložba i dobila ime. Posle Muzeja afričke umetnosti u Beogradu, izložba je krenula na turneju po muzejima u više gradova u Srbiji i regionu, sa posebnim fokusom na zajednice u kojima su smešteni tražioci azila i migranti.

„Granica je zatvorena“, osim umetničkog, ima edukativni i aktivistički karakter. Bio nam je cilj da učinimo muzej mestom aktivizma i društvene angažovanosti, mestom odakle kreće promena u društvu. Takođe, verujemo da društvene promene nema bez uticaja na obrazovni proces i vrednosni sistem učenika te je izložba zastupljena i u školama.

Tim povodom, izložba „Granica je zatvorena“ postala je sastavni deo našeg seminara za profesore srednjih škola i gimnazija „Mi i oni drugi“. Seminar realizujemo više godina, a danas su delovi izložbe uključeni u seminar kao edukativni materijal za promišljanje migracija, diskriminacije, stereotipa. Zajedno sa profesorima, radimo na razvijanju znanja o drugim kulturama kod učenika, kao i na formiranju vrednosnog sistema kojim se jasno osuđuje svaki oblik fašizma i netrpeljivosti. Bavimo se dekonstrukcijom stereotipne slike drugog i drugačijeg, koji se često posmatra kao neprijatelj, uljez i priziva strah od nepoznatog. U ovoj nameri pored „starih“ saradnika pomažu nam i novouključeni: Biljana Đorđević sa Fakulteta političkih nauka i istoričar Nemanja Radonjić.

Izložba „Granica je zatvorena“ kroz prisustvo u muzejima i školama nastavlja svoju aktivističku i edukativnu misiju.

Katalog izložbe možete preuzeti ovde.

Podeli ovo