Naša velika kuhinja

U nedelju (01. Februara, 2015. godine), u večernjim časovima,  Grupa 484 i Forum za lokalnu i regionalnu saradnju (FLORES) organizovali su „Našu veliku kuhinju“ – kulinarsko-umetničko druženje tražilaca azila i građana Sjenice, u restoranu Centra za smeštaj tražilaca azila.

Srednjoškolci iz Sjenice, okupljeni oko FLORES-a i obrazovnog programa Grupe 484 „Mi i oni drugi“, želeli su da se bliže upoznaju sa kulinarskom kulturom zemalja iz kojih dolaze tražioci azila, i da podstaknu građane Sjenice na druženje sa njihovim novim komšijama, okupljajući ih oko zajedničke trepeze. Tom prilikom, zajedničkim snagama, organizovana je „Naša velika kuhinja“, u kojoj su se srednjoškolci oprobali u pravljenju arapskih i sirijskih kulinarskih specijaliteta: mutabala, hummus-a, kus-kus-a, na osnovu recepata koje su sa njima podelili tražioci azila. Takođe, srednjoškolci i građani Sjenice ponudili su sjeničke specijalitete svojim novim komšijama-tražiocima azila.

„Deliti obrok sa porodicom i prijateljima, uvek je ritual sa mnogo značenja. Nije samo stvar hrane. Okupljanje oko zajedničke trpeze je mali događaj koji nas spaja, udružuje i okuplja. Tada imamo priliku da razgovaramo, družimo se i unapređujemo međuljudske odnose, zbližavamo se, u prijatnoj i opuštajućoj atmosferi. Hrana je važan deo našeg identiteta, nasleđa, tradicije, pa se kroz druženje uz hranu, ne upoznajemo samo pojedinačno, već upoznajemo različite kulture i postajemo bogatiji. Možda je najzanimljivije pratiti uticaje raznih kultura i naroda na različite kuhinje i uvideti sličnosti i razlike koje nas čine sličnima i posebnima. Ni jedna nacionalna gastronomija ne može se izdvojiti, niti odvojeno posmatrati u odnosu na druge. Zato ovde kuvamo, poslužujemo i degustiramo. Da razgovaramo, slušamo, upoznamo se. Da budemo deo velike kuhinje u kojoj se osim obroka, krčkaju i naša iskušenja da prihvatimo nove recepte i ljude koji su nam ih poklonili. A hrana, ma kako lepa, nije ništa, kao ni bilo koja druga vrsta lepote, ako je ne delimo sa drugim ljudima.“

Ivana Bogićević Leko, programska saradnica Grupe 484, o „Našoj velikoj kuhinji“. Iste večeri, Ivana Bogićević Leko, programska saradnica Grupe 484, i srednjoškolci iz Sjenice, promovisali su knjižicu “Neme karte”- kratki izbor poezije pesnika iz “migrantskih” zemalja (Afganistana, Somalije, Sirije, Angole, Iraka, Etiopije) i pesnika koji su pisali o iskustvu migranata i izbeglica.

Nakon toga, građani Sjenice odgledali su dokumentarni film „Dokle ovako?“, Matijasa Vizlera, u produkciji Evropskog saveta za izbeglice i azil. Film tematizuje probleme sa kojima se suočavaju tražioci azila iz Avganistana, Somalije, Sudana…na svom putu ka “boljem životu”, zaglavljeni u azilnim politikama evropskih država i država članica Evropske unije. Film je snimljen u Grčkoj, u period od oktobra 2011. do februara 2012. godine, u jeku ekonomske i društvene krize.          

                                                           

Projekat: Naše nove komšije – unapređenje migracionih politika u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana
Cilj: Izgradnja poverenja i senzibilizacija lokalne zajednice za razumevanje situacije u kojoj se nalaze tražioci azila i migranti
Realizatori: Grupa 484 (Centar za migracije i obrazovni program „Mi i oni drugi“)
Podrška: Fondacija za otvoreno društvo, Srbija

Podeli ovo