secanje-na-buducnost

Slike prošlosti i „sećanje na budućnost“

secanje-na-buducnostU okviru poseta centrima za smeštaj tražilaca azila u Bogovađi, Banji Koviljači i Sjenici, tokom 2016. i 2017, poseban segment rada bili su različiti načini upotrebe medija fotografije kao spone za komunikaciju, sredstva za pričanje priče i lične istorije kroz prizivanje sećanja, ali i kao načina za izmaštavanje budućnosti u željenim gradovima i na sanjanim mestima.

Ljudi sa kojima smo radili, napustili su svoje domove, izgubili sve ono što je činilo njihov društveni život i položaj. Sa sobom nemaju mnogo fotografija (uglavnom su sačuvane na uređajima), a one koje imaju, prizivaju ključne i radosne događaje u njihovim životima. Te fotografije predstavljaju podsetnik na dostojanstven i uređen život koji su imali nekada, i ohrabrenje da se takvom životu nadaju u budućnosti.secanje-na-buducnost

Vreme smo često provodili u pokazivanju fotografija, dok bismo se upoznavali. U radu sa ženama, fotografije sa venčanja i porodičnih proslava su bile temelj za pričanje priča i poređenje sličnosti i razlika u navikama i običajima, dok su tinejdžeri i tinejdžerke najčešće pokazivali fotografije gradova koje su posetili tokom puta, uz koje bi napominjali koje bi gradove želeli da posete.

Umetnici Luka Knežević Strika i Ivana Bogićević Leko, inspirisani ovim razgovorima, došli su na ideju da oforme improvizovani foto-studio u kome je moguće „posetiti“ željene gradove. U mračnoj komori, učesnici igre su se fotografisali u željenim gradovima koji su projektovani na belom platnu. Učesnici su birali grad koji žele da posete, a onda bi, lepo obučeni i doterani, pozirali Luki ispred znamenitosti grada. Igra nas je odvela na mnoga mesta – ne samo ona koja su posećena u mašti i u koja su se zaputili, već i u rodne gradove naših učesnika i gradove u kojima su se osećali prijatno, u predele prirode koji ih podsećaju na detinjstvo ili na neke lepe događaje. Fotografije koje smo dobili ostale su kao uspomena na „budućnost“, na ono što se tek očekuje i čemu se nada.

secanje-na-buducnostOsim toga, Luka Knežević Strika ostvario je profesionalnu saradnju sa fotografom, korisnikom centra u Bogovađi, Zirekom Mestu Nagremom. Zirek je pripadnik Jazida, etnoreligijske grupe sa prostora Iraka. Dok je živeo u Iraku, u izbegličkom kampu Šarija, radio je kao fotograf za međunarodne organizacije. Sa Lukom se upoznao u kampu u Bogovađi, gde su započeli saradnju. Zajedno su uradili publikaciju „Moja poslednja noć u kampu Šarija“. Publikacija sadrži zbirku Zirekovih fotografija iz kampa i priču o poslednjoj noći koju je proveo tamo, kao i kratko predstavljanje jazidskog naroda i religije. Saradnja bi se uspešno nastavila, no Zirek je nastavio put i stigao u Nemačku, gde se sastao sa bratom.

Fotografije: Luka Knežević Strika

Projekat: INVOLVED – Inkluzivne zajednice na putu ka osetljivijem društvu bez diskriminacije; secanje-na-buducnostNaše nove komšije – jedan korak bliže

Cilj: Skretanje pažnje na prava tražilaca azila i migranata, podizanje svesti opšte i stručne javnosti o društevnim, ekonomskim i kulturalnim pravima tražilaca azila i migranata; Doprinos razvoju sistema prihvata različitih kategorija migranata i otvorenog i tolerantnog društva.

Realizatori: Grupa 484 (Obrazovni program „Mi i oni drugi“)

Podrška: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji – Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR); Fondacija za otvoreno društvo Srbija

secanje-na-buducnost secanje-na-buducnost

 

 

Podeli ovo